Mediji su napravili veliku famu oko plata programera kao i oko toga kako se lako može postati programer, za par meseci pa čak neki kažu i par nedelja. Većina ljudi pre desetak godina o programiranju nije ni razmišljala jer je delovalo komplikovano i zahtevalo je trud i rad. Sad postoje kursevi koji vas nauče za kratko vreme kako da budete programer i odmah zgrabite platu veću od hiljadu evra. Da li je to baš tako? Ako vas zanima da se bavite programiranjem odvojte par minuta i pročitajte ovaj tekst. Nadamo se da će vam pomoći jer nema za cilj da ulepšava stvari već da ih predstavi kakve jesu.
Naučite programiranje za mesec dana
Naučite programiranje za mesec dana - je verovatno česta fraza koju ste videli preko interneta. Postoje škole programiranja i razni kursevi koji se nude na tržištu sa sličnim naslovima. Zašto bi gubili vreme na državnim fakultetima i izgubili par godina kad može preko noći? E nije baš tako. Tačno je da za programera nije potrebna diploma ali ako pričamo o školovanju največu širinu i osnovu za dalji rad daće vam državni fakulteti kao što su ETF i PMF. Kursevi i obuke mogu samo da vam dalju minimalno znanje i da vas gurnu ka programiranju ili na vreme odbiju. Da bi savladali bilo koji programski jezik potrebno je vreme i rad. Znanje mora da se slegne i pravi programer se postaje radom izvan školskih klupa. Ako želite da postanete dobar programer morate da radite na projektima. To ne moraju da budu plaćeni projekti za klijente već možete sami sebi da zadajete zadatke i projekte. Kroz praktičan rad najlakše se može naučiti.Privatni fakulteti koji nude programe studiranja su uglavnom zamišljeni da za što kraće vreme uzmu pare i daju vam parče papira na kojem piše da se programer. Znanje koje prenose na studente je minimalno. Kao što smo rekli potrebno je vreme i rad. Problem je to što je programiranje predstavljeno kao nešto što je lako i što može doneti odmah dobru zaradu. Studenti su i sami u zabludi jer misle da poseduju znanje ali te zablude im se ruše kad nadju prvi posao. Nemojte pogrešno da nas shvatite ali bez daljeg rada sa kursom nećete nikad biti programer. Kurs može poslužiti kao osnova i početak za ono što tek treba da naučite da postanete programeri. Realno vreme da posle završene škole ili kursa sebe nazovete programerom je minimum od dve godine. Svo to vreme treba da radite na programiranju. Kao što smo rekli za programiranje vam ne treba diploma ali će vam teže biti da nadjete posao. Programiranje možete da naučite koristeći literaturu i video obuke sa interneta, potrebno je samo da radite. Ako vas diploma ne zanima možete kao frilenser da radite odmah čim budete savladali osnovne veštine programiranja. Postoji dosta mesta za frilensere gde možete da počnete da odmah zaradjujete, predlažemo da pogledate neke od ovih najboljih sajtova za frilensere.
Da li je diploma bitna? Uvek je veliki plus imati diplomu pogotovo kada tražite posao. Da li je neko dobar u nekoj oblasti lako može da se vidi i diploma vas neće spasiti ako niste u stanju da radite u programskom jeziku koji se traži. Opet sa druge strane ako ste sigurni u svoje znanje možete samostalno raditi i onda vam diploma ništa ne znači.
Koliko zaradjuju programeri?
Sada sigurno mislite kada smo već rekli da nije baš lako kao što mediji predstavljaju da se ipak isplati jer je zarada odlična. Tačno je zarada je odlična ali sve zavisi gde i šta radite. Pogotovo ako poredite mašinskog ili elektro inženjera, lekara, ekonomistu i programera. Možda početne plate jesu slične ali programeri imaju mogučnost da zarade više i čak do pet puta više od pomenutih zanimanja.Iako pokušavaju škole koje nude kurseve i mediji da predstave kako plata programera juniora (početnika) kreće od 700-800€ , Mediora (srednji nivo) plata oko 1000-2000€ i Seniora koji imaju plate preko 2000€. Realnost je da kao početnik možete očekivati platu od 300-400€, sa iskustvom od dve do pet godina plata realno ide od 500€ do 800€ a oni koji imaju preko 5 godina iskustva mogu imati platu preko 800€. Retko ćete sresti one koji imaju preko 1000€ platu osim u ribolovačkim pričama. Nije da takvih slučajeva nema ali ta visina plate je obično za šefove IT sektora, ili direktora na nivou zemlje kada je u pitanju strana firma. U slučaju da budete jedan od retkih koji ima veću platu od 1000€ opet moramo da vas razočaramo da većina firmi ne prijavljuje radnike na punu platu, obično je to prijava na nekih 500€ i ostatak na ruke. Ovo jeste protivzakonito ali i realnost u našoj zemlji.
Osim plata programera koji rade u firmama ovde se stvara utisak da i frilenseri mogu da zarade velike pare. Problem je što većina njih nije prijavljena i nema zdravstveno niti socijalno. Sve što zarade oni zadržavaju za sebe što je opet protivzakonito. Mi ovde pričamo o legalnom načinu da zaradite kao programer plaćajući porez i sve dažbine. Kada sve saberete doćićete opet do cifre da oni sa više iskustva mogu da zarade više a početnicima je teško i kao frilenserima jer imaju malo znanja za veće projekte. Problem kod frilensera je i taj što dobar programer ne mora da bude i dobar trgovac i bez obzira na svoj kvalitet može da zaradi manje od onoga u firmi. Frilenseri moraju da obavljaju širi spektar usluga ako žele da zarade.
Ono što je najbolje kod programera je to što ako ste dobri u svom poslu možete da radite u firmi za redovnu platu a ako vam se to ne svidja ili dobijete otkaz kojim slučajem možete da se oprobate kao frilenser. U svakom slučaju želimo vam puno uspeha i da zaradite brdo para kao programer.
